Zašto se reči zaboravljaju
Godine 1885. nemački psiholog Herman Ebinghaus izveo je ogled na samom sebi: učio je besmislene slogove i merio koliko ostaje u pamćenju posle sat vremena, posle dana, posle nedelju dana. Tako je nastala kriva zaboravljanja - jedna od prvih izmerenih zakonitosti pamćenja uopšte.
Rezultat je neprijatan: pamćenje najstrmije pada u prvim satima. Do drugog dana od sveže naučenog ostaje mali deo, i nikakav trud u trenutku učenja to ne menja.
Isti ogled dao je i rešenje
Ebinghaus je primetio i drugu stvar, koja se pokazala važnijom od prve: isti obim, razdvojen na nekoliko navrata sa pauzama, drži se u pamćenju višestruko duže nego kada se nauči odjednom. To je efekat razmaka - spacing effect.
Mehanizam je otprilike ovakav. Svaki put kada reč izvadite iz pamćenja na ivici zaboravljanja, mozak dobija signal: ovaj podatak je i dalje potreban, vredi ga čuvati duže. Ako se reč setila odmah i bez napora - signal je slab, ponavljanje je gotovo uzalud. Ako se setila uz napor, na ivici - signal je jak.
Kako je od toga nastao algoritam
Krajem 1980-ih poljski istraživač Pjotr Vožnjak (Piotr Woźniak) preveo je princip u formulu koja radi (sistem SuperMemo, algoritam SM-2): razmak do sledećeg prikaza računa se iz toga koliko je kartica lako išla ovog puta. Teško - vraća se uskoro. Lako - odlazi na nedelje. Svi savremeni sistemi intervalnog ponavljanja izrasli su iz te ideje.
Upravo to se dešava u MyLexu: vi ne odlučujete šta se danas ponavlja - raspored se računa umesto vas, za svaku karticu posebno.
Zašto je važna redovnost, a ne broj sati
Učvršćivanje pamćenja dešava se i u snu: noću mozak prelazi preko dnevnog gradiva i deo prenosi u dugotrajno čuvanje. Zato se ne računa zbir sati, nego broj noći između kojih je bilo rada.
Praktična posledica: 20–30 minuta svakog dana daju više nego dva sata jednom nedeljno. Ne zato što je „disciplina korisna“, nego zato što za nedelju dana bez ponavljanja kriva zaboravljanja stigne da uradi svoje, pa u nedelju polovinu učite ponovo.
I zato preskočen dan nije nula u dnevniku, nego dug: kartice koje je trebalo da se vrate juče nisu nestale i doći će sutra u većem paketu.