Sama selidba ne donosi jezik
Najrasprostranjenije uverenje o selidbi: jezik će doći sam, treba samo poživeti. Ne dolazi. Istraživanja jezičkog prilagođavanja migranata pokazuju uvek isto: ljudi provedu u zemlji deset i petnaest godina i ostanu na nivou preživljavanja - pozdraviti, reći adresu, tražiti račun.
Razlog nije u sposobnostima. Sredina daje priliku da se govori, a ne rezultat. Priliku treba iskoristiti, a običan život je uređen tako da to i nije neophodno.
Kako život zaobilazi jezik
- Kod kuće je sadržaj na maternjem jeziku - serije, podkasti, vesti.
- Na poslu se govori engleski ili se radi sa kolegama iz iste jezičke grupe.
- U prodavnici i uz dostavu ne mora da se progovori ni reč.
- Čim zastanete, sagovornik iz učtivosti pređe na engleski.
U Srbiji je to posebno vidljivo: prema ruskim govornicima ovde su ljudi topli, mnogi rado pređu na ruski ili engleski. Ljubaznost sredine se tako obije o glavu: jezik nikada ne postane neophodan.
Druga zamka: „ulični“ jezik
Postoji i suprotna krajnost - čovek govori mnogo, ali ne uči. Tada se jezik skuplja na sluh, zajedno sa greškama, i greške se učvrste. Fraza izgovorena pogrešno trista puta postaje vaša lična norma: razumeju vas, niko vas neće ispravljati, a preučavanje kasnije košta više nego da se odmah naučilo tačno.
Šta zaista radi
- Govoriti tamo gde postoji izbor da se ne govori. Pekara, kafić, razgovor sa komšijom - situacije u kojima bi se moglo proći sa engleskim, ali to namerno ne radite.
- Zameniti deo uobičajenog sadržaja domaćim. Ne „gledati srpsku televiziju umesto svega“ - dovoljna je jedna redovna tačka: vesti uz doručak, jedan podkast u prevozu.
- Kontrolisan ulaz reči. Sredina daje reči slučajno: šta naiđe, to naiđe. Sistematsko skupljanje reči jedini je deo koji možete potpuno da kontrolišete.
MyLex pokriva treću tačku: reči i fraze iz konkretnih tema - škole, banke, doma zdravlja i iznajmljivanja stana - dolaze po rasporedu, a ne slučajno. Prve dve tačke su na vama i nijedna aplikacija ih ne zamenjuje.