Srbija, Crna Gora, Bosna, Hrvatska - jedan jezik ili četiri
Srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski - četiri službena jezika četiri države. Za govornike to nije formalnost, nego pitanje identiteta, i o tome nije umesno raspravljati.
Ali sa praktične strane - one koja zanima čoveka koji se sprema za Kotor ili Mostar - stvari su jednostavnije. U osnovi je isti dijalekat (štokavski), a međusobno razumevanje je praktično potpuno. Razlika se oseća otprilike kao između dve reči za istu stvar u istom jeziku, a ne kao između ruskog i poljskog.
Glavna razlika su samoglasnici u korenu
Srbija govori ekavicom, ostali uglavnom ijekavicom:
- mleko - mlijeko
- dete - dijete
- vreme - vrijeme
Pravilo prenosa je jednostavno: gde je u srpskom „e“, kod suseda je često „ije“ ili „je“. Posle nedelju dana u Crnoj Gori uho to prestane i da primećuje - provereno na sebi.
Leksički parovi
Ima nekoliko stotina reči koje se razlikuju: hleb / kruh, fudbal / nogomet, pozorište / kazalište. Važno je da se oba oblika svuda razumeju - samo jedan zvuči „srpski“, a drugi „hrvatski“.
Pismo
- Srbija: ćirilica i latinica ravnopravno, obe su u upotrebi. U narodu je, po subjektivnom utisku, latinica češća.
- Hrvatska: samo latinica.
- Crna Gora: obe, plus dva dodatna slova - ś i ź.
- Bosna: uglavnom latinica.
Latinica i ćirilica su ovde uzajamno jednoznačne, pa znanje oba pisma ne udvostručuje posao - to je isti sistem zapisa u dva vida.
Šta je u MyLexu?
Pismo je latinica. Cilj je od početka bio govorni jezik, za svakodnevne i radne situacije. Izgovor je „beogradski“, dakle neutralni standard kojim govore televizija i ustanove. To je najsigurniji izbor za došljaka: razumljiv je u celom regionu i nigde ne zvuči kao tuđ dijalekat.