Treba ili potrebno: kada je i vaš odgovor tačan
Odgovorite Treba mi šifra, a u odgovoru stoji Potrebna mi je šifra. Greška? Nije. Obe varijante su tačne, a razlika među njima nije „tačno ili netačno“, nego gde to zvuči: u kuhinji ili u zahtevu. To vredi razjasniti jednom - posle toga prestaje sumnja u sopstvene odgovore.
Koja šifra delatnosti mi je potrebna?
Uzmimo rečenicu koju pre ili kasnije izgovori svako ko ovde otvara posao. Može se reći na dva načina, i oba se čuju:
- Koja šifra delatnosti mi treba? - kraće, življe, tako se pita poznanik;
- Koja šifra delatnosti mi je potrebna? - zvaničnije, tako se piše u papiru i odgovara na šalteru.
Značenje je isto. Razlikuje se stil - kao „treba mi potvrda“ i „neophodna mi je potvrda“.
Po čemu se treba razlikuje od potrebno u upotrebi
Glavno što lomi navike govornika ruskog: u obe konstrukcije nosilac nije „ja“, nego sam predmet. I u ruskom je tako („мне нужна бумага“ - podmet je bumaga), samo se to ne primećuje. U srpskom se vidi pravo u nastavcima.
Treba je glagol i slaže se sa predmetom po broju: treba mi papir, ali trebaju mi papiri. Česta greška početnika je da kaže „trebam“ za sebe; taj oblik se koristi o čoveku u drugom značenju, a za „meni je potrebno“ pravilan je baš treba mi.
Potreban je pridev i slaže se u rodu i broju, pa menja završetak:
- potreban mi je papir - muški rod;
- potrebna mi je šifra - ženski;
- potrebno mi je vreme - srednji;
- potrebni su mi papiri - množina.
Sa glagolom umesto predmeta radi isti par: treba da idem. Varijanta sa infinitivom (treba ići) gramatički je moguća, ali se na ulici u Srbiji gotovo uvek čuje veza da + glagol.
Pitanje: da li, je l’ ili -li
Ista priča je i sa pitanjima. Tri načina da se pita isto:
- Da li imate…? - neutralan standard. Siguran izbor svuda, uključujući ustanovu;
- Imate li…? - ista neutralnost, ali kraće i malo knjiškije; zvuči učtivo;
- Je l’ imate…? (od je li) - razgovorno. Čuje se svuda, u papirima se ne piše.
Izbor među njima je izbor tona, a ne tačnosti. Ako ne znate šta je umesno, uzmite da li: sa njim nećete promašiti ni u MUP-u ni kod komšije.
Šta kada trenažer pokaže drugu varijantu
Trenažer poredi vaš red sa jednom konkretnom frazom na kartici - on nije rečnik sinonima i ne ume da prizna ravnopravne oblike. Zato je pravilo jednostavno: ako se vaša varijanta razlikuje po stilu, a ne po značenju, odgovorili ste tačno - priznajte sebi i idite dalje.
Ali karticu vredi pročitati do kraja. Smisao nije da se pogodi zadati red, nego da prepoznate oblik koji ćete čuti kao odgovor. Na šalteru će reći potrebno je, a komšija će reći treba - korisno je slobodno razumeti oba, čak i ako sami koristite jedan.
Poštena granica
Ovo nije razrada gramatike, nego mapa stilova: šta gde zvuči. Ako želite da razumete zašto je konstrukcija baš takva i da sami gradite takve parove - to je posao za nastavnika. Mi pokrivamo drugi deo posla: da potrebne fraze budu u glavi i da se prepoznaju na sluh.